Aleksandar Dunić:

Sa nostalgijom se sećamo poštenja
Glumac koji je popularnost stekao kao Ćirko u serijalu ‘Bela lađa’ ubeđen je da lik koji tumači ima potencijal ozbiljnog zlikovca, pa sve nade polaže u scenaristu Sinišu Pavića koji jedini može da zaustavi njegov moralni pad

Piše: Maja Šarić
Foto: Branko Pantelić

Glumac Aleksandar Dunić (44), popularni Ćirko iz serije “Bela lađa”, uživa u čarima svog poziva. Svakoj ulozi prilazi pažljivo, ali najbrižljivije i najozbiljnije onoj dobrog supruga i uzornog oca. Sa svojim desetogodišnjim sinom Dušanom, koji mu je ujedno i najstroži kritičar, ostvario je odnos pun poverenja, a ako dečak odluči da pođe očevim stopama, tata će mu dati koristan savet da gluma nije poziranje, već velika mogućnost za intelektualno sazrevanje.
Aleksandar trenutno u Pozorištu na Terazijama igra u predstavama “La strada” i “Cigani lete u nebo”, ali tvrdi da su mu brojne televizijske role u serijama Siniše Pavića bile talične.
- One su me lansirale i bile mi odskočna daska - objašnjava Dunić. - Preko Sinišinih serija predstavio sam se javnosti. Pozorište je ipak uži medij. Zaista ne bih da zvučim grubo i kažem da je teatar elitističko mesto, ali činjenica je da mali procenat ljudi ide u pozorište. Postoje divni glumci koji su ostali nepoznati široj publici, a mene ljudi znaju sa televizije. Siniša Pavić je odigrao u tome neizmernu ulogu. Pomogao mi je da se ostvarim i u ljudskom, i u profesionalnom smislu.

Koja vam je uloga bila najzahtevnija?

- Ako govorimo o serijama, onda mi je uloga doktora Popca u seriji “Srećni ljudi” bila i najzahtevnija, jer mi je bila prva i nisam imao iskustva sa kamerama. Ali nikada nisam analizirao svoje uloge, niti merio šta mi je bilo teže, čak ne znam koji su parametri za to. Moje je bilo da dam sve od sebe u skladu sa tadašnjim mogućnostima, i ja sam to i radio. Nikada nisam potcenjivao uloge i mislio da u njima nema ničega.

Hoće li vam, kada se završi snimanje, nedostajati ekipa serije “Bela lađa”?

- Naravno, ali se nadam da ćemo produžiti rad i iduće godine, što bi nam bila šesta sezona. Ovakva serija zaslužuje veliko finale i ozbiljan epilog. Možda mi toga nismo ni svesni, ali tokom Šojićevog odrastanja kao narod preživeli smo velike istorijske turbulencije i karakterno smo se odvojili od predaka. Ne ličimo više na ljude koji smo nekad bili, i u poslednjoj epizodi Šojić lepo kaže kako se naš narod već pomalo sa nostalgijom seća poštenja. Mislim da je ovo vrlo značajna serija. Ona će ostati upamćena kao ozbiljna satira srpskog društva, lepo uvijena u dozu humora, ali ako zagrebete dublje, iza svega ostaje ukus gorčine.
Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls