Larisa Županjevac Nikolić i Vladan Nikolić:

Gradska kuća među šljivama
Bračni par arhitekata, uveren kako život na obodu Beograda pruža velike mogućnosti, sa kćerkom Katarinom stvorio je interni porodični rečnik po kome svaka prostorija ima specijalan naziv, a u velikom vrtu, osim prostranih travnjaka, posebno mesto zauzimaju stabla voća

Piše: Mirjana Tasovac
Foto: Marija Ćalić

Na desetak minuta vožnje od centra grada, u pastoralnom kraju s pogledom na Dunav, arhitekte Larisa Županjevac Nikolić (42) i Vladan Nikolić (43) svoj porodični dom osmislili su kao harmoničnu simbiozu moderni-zma i orijenta, sa ozbiljnim uplivima afričke umetnosti. Uvereni kako periferija metropole pruža idealne uslove za život, nijednog trenutka nisu imali dilemu da je porodična kuća u Višnjičkoj Banji, sa prostranim dvorištem u kome gordo stoje plemenita stabla šljiva i jabuka, savršen ambijent za odrastanje njihove kćerke Katarine (15).
- Vladan i ja smo arhitekte - kaže Larisa. - Pošli smo stopama naših očeva tako da nam je osmišljavanje i kreiranje životnog prostora prosto u krvi. Nas dvoje smo prvi bračni par arhitekata u porodici, i da ne bi bilo sukoba na profesionalnom planu, rešili smo da se on bavi spoljnim a ja unutrašnjim dizajnom, pa tako odlično funkcionišemo.
Vladan je od ranih studentskih dana dobijao značajne nagrade, dok je Larisa prava umetnička duša, nežna i suptilna. Veliki je poznavalac umetnosti i veoma talentovana za slikarstvo i modni dizajn. Njene slike, neobičan spoj formalizma i nadrealizma, krase većinu zidova.
Još iz predsoblja jasno se vide centralne prostorije; trpezarija i dnevna soba koja je staklenim zidom odvojena od velikog dvorišta prekrivenog travom. Već ova prva slika govori o širini duha i gostoprimljivosti domaćina. U predsoblju su bidermajer komadi koje je Larisa dobila na poklon od bake kad se venčala.
- Moja baka Katarina i njena sestra Nadežda su etnolozi i poklonile su mi nekoliko omiljenih bidermajer komada. U hodniku je komoda na kojoj je prepoznatljiva skulptura kupačice vajarke Vesne Pantelić, nju mi je Vladan poklonio za deset godina braka. Nekoliko bidermajer komada je i u našoj zelenoj sobi, zelena fotelja i komodica.

Naša Afrika

Na komodici je kolekcija fenjera i staklena posuda puna poludragog kamenja donesenog iz Afrike. Šareni kamenčići prirodnih oblika doneti su iz Zimbabvea, gde je Larisa često boravila pošto je tamo radio njen otac, arhitekta Zoran Županjevac. Poštujući verovanja o simbolici i moćima poludragog kamenja, domaćini su uveli običaj da svako ko im uđe u kuću može da izabere svoj kamen i ponese ga sa sobom. Ukućani će mu rado reći sve o odabranom kamenu: da li će mu on doneti novu ljubav, novac, ili napredak u poslu.
- Vladan, Katarina i ja imamo interne nazive za našu kuću i prostorije u njoj. U šali je nazivamo svojom “sigurnom kućom”, jer se u njoj zaista osećamo apsolutno zaštićeno i udobno. Kada je Katarina bila mala i kada smo zajedno odlazili u goste, pred kraj druženja svojim ljupkim dečijim glasom znala je da kaže kako hoće u svoj sigurni dom. Sada to govorimo kada se vraćamo sa putovanja. Zelenu sobu zovemo i kutkom, jer je bila Katarinino omiljeno mesto za igru dok je bila mala.
U Katarininom kutku, na jedan zid naslonjene su njene električne gitare. Krenula je da svira s velikim žarom i nesumnjivim talentom, ali sada je na neko vreme prekinula. Vladan i Larisa gitare i dalje drže tu, jer žele da njihova kćerka ne zaboravi na tu svoju ljubav. U zelenoj sobi je i kućna biblioteka, a ispred nje zelena bidermajer fotelja u koju mogu udobno da se smeste i prelistaju knjigu.
Odatle mali degažman vodi u Larisinu i Vladanovu spavaću sobu.
Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls