Milenko Pajić:

Od A do Z
Književnik i pripovedač, kome je nedavno uručena Andrićeva nagrada, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je besmisleno baviti se pesništvom posle Vaska Pope, kako gradski oluci nakon kiše izvode originalnu muziku i objašnjava koje su sličnosti u procesu nastajanja hleba i teksta


a
Andrić Ivo. Naš jedini nobelovac, čiju sam nagradu upravo dobio. Ovih dana prelistavam Andrićeve knjige i razmišljam o njemu; srećna je kultura u čijoj je tradiciji ličnost kakva je Ivo Andrić; besprekoran tip; teško dostižan po stilu, zaokruženosti opusa i svakog fragmenta posebno, od sentence do romana-hro-nike. Ima rečenicu granitne čvrstine.
b
“Bele višnje”, vokalno-instrumentalni sastav iz Čačka. Jesen 1962. - počeci roka u Čačku. Gitarijada ‘66. sedmo mesto, Gitarijada ‘67. treće. Priprema se obeležavanje 50 godina rokenrola - od “Belih višanja”, preko Bore Čorbe, Radomira Mihailovića Točka do nekih novih klinaca koji će obeležiti 21. vek.
c
“Cedulje”, priča iz ciklusa “Dokumentarne priče”, koji je nagrađen Andrićevom nagradom; radi se o kratkim porukama koje su taoci u Šumaricama uputili bližnjima uoči streljanja; te poruke su strašne, univerzalne, lirske; poslate u večnost primljene su i pročitane u našem vremenu.
č
Čačak. Grad u kome radim kao urednik dramskog programa Doma kulture i gla-vni urednik revije za kulturu “ART032”. Grad u kome sam se afirmisao kao pisac.
ć
Ćoso. Lik iz narodne priče o mudrom detetu koje se nije dalo prevariti, niti je pristajalo na Ćosove ujdurme.
d
Dušica, moja supruga, moja životna saputnica; preuzela je na sebe sve moguće obaveze i dužnosti kako bih ja mogao da pišem i objavljujem knjige i da se bavim imaginarnim svetovima umetnosti. Od trideset objavljenih knjiga njenih je bar petnaest, ako ne i više.
đ
Neka slova u srpskoj azbuci veoma su usamljena; retko se upotrebljavaju; njima skoro ništa ne počinje, možda tek: đak, đeram, đerdan, đevđir, đerđef... Đak, đaci, bolje zvuči nego učenik, naučenjak, što je mlako, bledo, neubedljivo. Đaci smo doveka, ali pitanje je šta smo u životu zaista naučili.
Džada, još jedna andrićevska reč, potekla iz turskog vremena; to je put sa kamenom podlogom, leti prekriven debelim slojem prašine, a s proleća, u jesen i zimu blatnjav i teško prohodan. Jedna takva džada prolazila je pored krstačke škole u mom detinjstvu.
e
Emilija, moja kći. Savršeno se razumemo. Veoma sam ponosan na nju, pažljivo osluškujem svaku njenu reč, svaku primedbu.
f
Moj filmski roman - “Merilin, večiti simbol strasti”. Merilin Monro je moja opsesivna tema; vraćao sam joj se više puta; prelomna tačka je ona sjajna fotka na kojoj se vidi kako MM čita Džojsovog “Uliksa”. Tada sam skapirao da je MM mnogo više nego što se vidi u njenim filmskim ulogama.
g
“Gradac”, književni časopis čiji je izdavač Dom kulture iz Čačka i čiji sam član redakcije od osnivanja 1974, zajedno sa Brankom Kukićem i Milosavom Sakijem Marinovićem. “Gradac” je bio i ostao način osvajanja novih vidika, novih dimenzija slobode.
h
Hleb. Kada majka mesi i peče hleb, cela kuća miriše! U predgovoru romana “Pričina i druga knjiga pričine” mešenje hleba uporedio sam sa nastajanjem teksta - ukoliko je kvasac sačuvan i zdrav, utoliko će i tekst koji bubri i narasta biti ukusan, jasan, ubedljiv.
i
I/ili. Često smo prinuđeni da odlučujemo, iako to činimo nevoljno; a potom se kajemo, kajemo tako uporno i strasno, kao da će nas kajanje nadživeti.
j
“Ja ili neko drugi”, knjiga priča o mom detinjstvu; a to je doba u kom se najčešće pitamo: ko sam ja?
k
Kafka, jedan od pisaca koji je, osim Kiša, Šulca, Borhesa i Pavića, značajno uticao na mene.
l
Laza Kostić i Lenka Dunđerski. Njihova ljubav bila je inspiracija za moju “Trilogiju o Kostiću”, jedino prozno umetničko književno delo u srpskoj književnosti koje se bavilo ovom inspirativnom temom.
lj
Ljubav, a šta drugo?! Večna tema ljudskog roda, koju je veoma teško pretočiti u književni tekst.
m
“Mala kutija”, moj izbor poezije Vaska Pope. Popa je bio tako veliki pesnik da sam zbog njega prešao na prozu. Pisati poeziju na srpskom jeziku posle Pope - ne, hvala!
n
“Nedelja”, moja jedina zbirka pesama. Nedelja, dan odmora posle stvaranja sveta.
nj
Njihov/naš. Svi oni vrlo dobro znaju šta je njihovo, a mi nikako ne umemo da se dogovorimo šta je naše. Gubimo tempo, a onda i “šahovsku” partiju. Nikako ne umemo da izvučemo pouku iz toga.
o
“O vrstama ćutanja”, jedino moje dramsko delo o tragičnim događajima iz doba Užičke republike. Drama je snimljena za Radio Beograd, ali još nije igrana na daskama koje život znače.
p
Pričina, zaboravljena, stara srpska reč koja znači avet, varka, iluzija, obmana, opsena, sablast. Požega - grad u kome živim i u kome nastaje najviše mojih dela.
r
Roman “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, delo prevedeno na 37 svetskih jezika. Knjiga koja je preobrazila svetsku književnost. Milorad Pavić je pokazao da se svaki autor-inovator može izboriti za svoje ideje ukoliko je dovoljno snažan i uporan.
s
“Stanica priča Požega”, moja prethodna zbirka priča iz 2002. godine; ona je pričama: “Legende, ex improviso”, “Očevi zapisi”, “Istorija carstva (verzije)” i drugima, utrla put nagrađenoj knjizi “Imam priču za tebe”. Bio je neophodan “minuli rad” da se postane andrićevac.
š
Škola kreativnog pisanja. Tačno pre deset godina objavio sam kratki kurs kreativnog pisanja. Nekoliko đaka koji su pohađali taj kurs sada su studenti književnosti. Čemu sam ih naučio u mladosti? Da je svaka škola ograničena vremenom, a da će - slobodni i sami - najviše naučiti i najviše sami sebi pomoći.
t
Tišina i ćutanje: “Tišina je starija od ćutanja. Dugo je bila sasvim sama. Tek odskora je iz prostranstva tišine izronilo nežno, slabunjavo biće ćutanja...”.
u
Uroš, moj sin, diplomirani grafičar i profesor likovne kulture. Beskrajno talentovan, spontani multimedijalni tip.
v
Vavilon, kula vavilonska, biblioteka i lutrija vavilonska, po Borhesu simboli su velike snage i trajanja.
z
“Zlatni oluk i raspevana kišnica”, moj je radiofonijski rad iz 2004. godine, sa kojim je Radio Beograd bio predstavljen na konkursu Prix Italia, u Rimu. Posle kiše gradski oluci izvode poznate kompozicije; svi zajedno sačinjavaju spontana muzička dela; pažljivi slušalac čuje, shvata i uživa.
ž
“Žaba”. Prva priča iz nagrađene knjige “Imam priču za tebe” počinje tako što mladi Marko Kraljević slučajno u travi zgazi žabu. Marko Kraljević iz moje priče bio je osetljiv, prefinjen, delikatan. Druga je stvar šta se dalje desilo s njim u životu, u istoriji i u mitu.
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls