Marko Kusmuk:

Razotkrivanje
Dvadesetšestogodišnji slikar iz Sarajeva, čiji je rad na nedavnom Međunarodnom likovnom konkursu izabran među jedanaest najboljih, zavidi mužu Monike Beluči, sanja da ima atelje u Parizu, kod žena prvo primeti oči, a identifikuje se s Polom Sezanom

Razgovarao: Slobodan Vlajić
Foto: Marko Krunić



Šta vas je inspirisalo da naslikate Kusturicu?

Poznanstvo i privilegija druženja sa njim, mada su se njemu više dopale moje ostale slike koje su bile izložene na Mećavniku.

Vaša najveća strast?

Definitivno slikarstvo, ostalo me interesuje do granice da mogu nazvati hobijem.

Plačete li?

“Skromni ljudi stidljivo plaču, znaju meru i u plakanju. Mali ljudi ne plaču, već cmizdre, oni nemaju ni pravih muka, ni pravih suza. Lako plaču samo zaboravni. Ima onih koji nikada ne plaču, koji čuvaju suze za svaki slučaj. Malo je života za mnogo plakanja, mnogo je plakanja za malo života.” Duško Radović.

Šta vas izbacuje iz takta?

Bahatost i primitivizam.

Gde crpite pozitivnu energiju?

U čitanju, putovanju, na dobroj izložbi.

S kim biste se zamenili na jedan dan?

Malo mi je jedan dan, možda mi se dopadne, pa šta onda?

Šta prvo primetite kod žena?

Oči.

Neostvaren san?

Još sanjam. Možda i izložbu u Panteonu.

Vaše tri najveće mane?

Ima ih više od tri. Volim ponešto zabranjeno...

Čega se plašite?

Pauka, kada sam prisiljen da nepropisno parkiram auto.

Kome zavidite?

Možda mužu Monike Beluči.

Iskreno vas nasmeje?

Kada je raspoložen, moj otac voli da zapleše na sebi svojstven način. To je prizor koji me uvek nasmeje.

Idealno mesto za život?

Voleo bih da imam atelje u Parizu. To je definitivno san svakog slikara.

Za vas je gubljenje vremena?

Za mene je vreme zauvek izgubljeno.

Da li ste se nekada napili?

Ne poznajem nikoga ko nije. Napijam se s merom.

Sladoled ili čokolada?

Pita sa višnjama.

Junak vašeg detinjstva?

Petar Pan.

Lažete li?

Radije bih koristio formulaciju kako ponekad zaobilazim istinu.

Umete li da se našalite na svoj račun?

Naravno.

Sa kojom ličnosti iz istorije se identifikujete?

Verovatno s Polom Sezanom, slikarem koji se pojavio da klasičnu umetnost prevede u savremenu.

Kako šarmirate?

Obično na mišiće.

Kod sebe biste promenili?

Blagu nervozu u trenucima kad sam gladan.

Rokenrol ili narodnjaci?

Rokenrol. U suštini cenim dobru muziku.

Šta najviše cenite kod prijatelja?

Odanost.

Jeste li živac?

Pas koji laje ne ujeda.

Najgori provod?

Ima ih više, ali nekako se loš provod prvo izbriše iz sećanja.

Verujete li u postojanje vanzemaljaca?

Naravno. Oni su na planeti Zemlji starosedeoci.

Koje boje najviše koristite?

Belu, iako je mnogi ne smatraju bojom. Mislim da je to jedina boja s merom.

A koje najmanje?

Crnu, evo, zaobišli smo boje.

Vaš životni cilj?

Da nakon svakog ostvarenog cilja sebi zadam novi. Još veći.

Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls