Nenad Dropulić:

Moje putovanje: Toskana
Nenad Dropulić, prevodilac u izdavačkoj kući ‘Laguna’, obilazeći gradove u prelepoj italijanskoj pokrajini shvatio je zašto su se baš tu rodili najslavniji kompozitori, bio je na mestu gde se održava najluđa trka konja, u poslastičarnici gde se pravi sladoled od gorgonzole i usred prvomajskih uličnih demonstracija
Obilazeći Toskanu prvo smo stigli u Bolonju, poznatu i kao crveni grad, zbog toga što je napravljena od crvene cigle, a i krovovi su iste boje. A poznata je i po tome što su tamo komunisti u lokalnoj vlasti još od završetka Drugog svetskog rata. To je pravi, otmeni univerzitetski grad, vrlo lep i očigledno bogat, s najstarijim univerzitetom na svetu, napravljenim još u XI veku. Trenutno ima oko trideset hiljada studenata.
Grad kompozitora Najveće iznenađenje bio mi je grad Luka. Mali je, ima pedesetak hiljada stanovnika. Veoma je star, jedno vreme bio je pod vlašću Napoleonove sestre Elize Bonaparte, koja je uvela vodovod. Neizrecivo je otmen, i u njemu su se rodila tri velika kompozitora - Pučini, Bokerini i meni vrlo drag Alfredo Katalani, autor opere ‘La vali’ u kojoj je najlepša sopranska arija u operskoj literaturi. Luka ima mnogo malih trgova, lepih kuća, odličnih prodavnica, a običaj je i da se čuvaju stare firme. U jednoj zgradi je sada parfimerija ili butik, a na fasadi stoji stara tabla šta je tu bilo nekad - mesara, krojačnica ili pekara. Ulično osvetljenje je di-skretno, i noću čitavo mesto izgleda čarobno. Ljudi su vrlo dragi i baš se raduju turistima, kojih nema mnogo, pošto to nije izvikano mesto poput Firence ili Venecije, ali ima šta da pruži. Tamo sam se najprijatnije osećao, to je zaista grad po meri, u kome je sve nepretenciozno i bez žurbe, sve se stigne i sve je u redu. Zapala mi je za oko neobična čokoladerija koja ima slatkiše u obliku alata - čekića, klešta, šrafcigera, šrafova.
Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls