Ljubivoje Tadić:

Poslednji diplomac kafanske akademije
Prvak drame Narodnog pozorišta glumački talenat i ljubav prema Crvenoj zvezdi nasledio je od oca Rastka i strica Ljube, na vreme je shvatio kako alkohol može biti dobar saveznik posle predstave, a zbog supruge Anđelke bio je spreman da žrtvuje i boemski način života

Piše: Mirjana Tasovac
Foto: Romana Kasumović i privatni album

Slavni glumac, prvak drame Narodnog pozorišta Ljubivoje Tadić (50) imao je težak zadatak da nosi teret slave svog oca i strica, što ga je skupa sa srećnim detinjstvom samo ojačalo i dalo mu čvrst temelj za najteže teatarske i životne uloge.
- Moj otac Rastko u Novi Sad je došao iz Beograda na odsluženje vojnog roka i tu se zaljubio u moju mamu Miru - priča Ljubivoje Tadić. - Prijao im je život u mirnom gradu u ravnici. Živeli su na porodičnom imanju moje majke, a u Novom Sadu rodili smo se moja sestra i ja. Posle smo se preselili u Beograd, jer je otac imao angažman u Narodnom pozorištu i bilo mu je komplikovano da stalno putuje.
Kod bake i deke u Novom Sadu Ljuba je provodio najlepše dane detinjstva. Bio je mirno dete i uživao je da se satima igra pored reke. Obožavao je da gradi kule u pesku. Kada je porastao, i dalje je voleo vojvođansku ravnicu i reku. Redovno je odlazio u Kovilj gde je na dva dunavca uživao u ribolovu. Kao momak od sedamnaest-osamnaest godina u čuvenoj kafani “Na kraj sveta” prvi put je probao dudovaču i brzo se zaljubio u nju. Nekoliko godina ranije na tom istom mestu osetio je ukus špricera, dok se sa šljivovicom susreo još kao trinaestogodidišnji dečak.
Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls