Zvonko Mihajlovski:

Boem na određeno vreme
Legendarni sportski komentator, dobitnik velikih novinarskih priznanja, suprugu Sonju upoznao je tokom izvršavanja profesionalnog zadatka, u životnim zadovoljstvima uživa s merom, a danas najviše uživa u druženju sa unukom Krunom i zlatnim retriverom

Piše: Mirjana Tasovac

Foto: Marija Ćalić



Legenda srpskog novinarstva, čovek čiji se nekonvencionalni prenosi sportskih događaja još prepričavaju, Zvonko Mihajlov-ski u Beograd je došao kao osmogodišnji dečak. Rođen je u Štipu, u Makedoniji, a rano detinjstvo provodio je širom bivše Jugoslavije. Prvi razred završio je u Tuzli, a potom se zauvek nastanio u Beogradu. Njegov otac Kiril, poznatiji po partizanskom imenu Grujica, bio je vojno lice, te je zbog posla često morao da se seli, a sa njim i cela porodica. Budući da su Kiril i njegova supruga Pavlina, profesorka geografije, imali dva sina, Zvonka i nešto mlađeg Miška, hteli su da se nakon godina seljenja zadrže u Beogradu kako bi deca mogla normalno da se školuju. Došli su u centar grada gde su dečaci prvo otkrili čari Tašmajdana i ledenu dvoranu “Pionir”, u kojoj su odmah krenuli da treniraju hokej na ledu.

- Miško i ja smo uživali u hokeju i redovno trenirali - kaže Zvonko Mihajlovski. - Moj brat se kasnije okrenuo muzici, rokenrolu, i sa Peđom Jovanovićem osnovao bend “The Boys”. Ja sam ostao u hokeju, u Partizanu i u reprezentaciji Jugoslavije, za koju sam odigrao 75 utakmica. Završio sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisao Ekonomski fakultet i sve vreme trenirao. Toliko smo voleli hokej i klizanje da smo mi dečaci iz kraja zimi prosipali vodu po dvorištu, da se zaledi, kako bismo mogli da se igramo.

Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls