Ukoliko zaista volite svoju ćerku, morate joj pomoći da konačno odraste. Vidite i sami kako je vaš dosadašnji odnos doveo do toga da ste nezadovoljni i vi kao roditelji, a i vaša ćerka. Elem, da bi se to promenilo, potrebno je da zaživite na bitno drugačiji način.

Pošto vaša ćerka ima 27 godina, zaposlena je i ‘sve zna’, bespotrebno je da živite u zajednici. Tačnije, neprirodno je i štetno po sve vas. Najbolji način da vam dete shvati, pa prihvati ono što mu sleduje, shodno godinama i zakonima prirode, to je da se konačno osamostali.

Krajnje joj je vreme da započne život onako kako smatra da je za nju najbolje, pa ako greši, da to utvrdi što pre i vrati se na neki bolji put. Nema efikasnijeg načina da upozna sebe, ljude sa kojima se druži, nužnosti preživljavanja… Dok god bude u prilici da se oslanja na vas i koristi za sve što joj odgovara, neće sazreti i postati odgovorna osoba. Jedno su poučne roditeljske priče, a nešto sasvim drugo kada se na sopstvenoj koži oseti šta je ispravno, a šta nije.

Verujem da ste vi, kao roditelji, radili sve iz najbolje namere, ali niste doprineli dobru, ni sebi ni ćerki. Negde ste smetnuli sa uma da ona više nije devojčica već uveliko punoletna osoba. Morate prekinuti dosadašnju nepriličnu simbiozu i zahtevati od nje da se osamostali. Tako ćete doći do preko potrebnog mira u svome domu. Plus, omogućićete detetu da se suoči sa svojim životom i napravi od njega ono što zaslužuje. Time ćete postati odgovoran roditelj, što je preduslov da i vaše dete bude odgovorno.

Kakav god da je svet koji nas okružuje, nije u našoj moći da ga menjamo iz korena. Kao odgovorni staratelji, deci moramo pomoći da se u njega uklope što bolje, uz što manje loših posledica. Verujem da se oko toga slažemo, poštovana čitateljko. Pravo pitanje je kako to postići i verujem da nema prostog odgovora. U problematici koju pominjete presudna je ispravna procena psihofizičkog stanja vašeg deteta, konkretne situacije i modalitet eventualnog reagovanja, da bi se došlo do poželjnog rezultata.

Svakako, nećete dozvoliti da značajno muče vaše nejako dete na igralištu. Ali vam ne bih savetovala da se umešate dok god vaš mališan ne protestuje burno i/ili ne počne da gleda u vašem pravcu očekujući pomoć. Detetu treba omogućiti da pokuša samo da se izbori sa neprijatnom situacijom, to će ga ojačati i pripremiti za uspešnu socijalizaciju, sutra kada vas ne bude u blizini. No, spremno treba pripomoći kada frustracija traje i preti da postane nepodnošljiva te, daleko bilo, istraumira dete. Uopšteno govoreći, deca su po prirodi veoma žilava i često mogu više nego što roditelji očekuju. Znači, dobro je da se dete postepeno ‘čeliči’ savladavajući uz podnošljiv napor ono što mu je moguće. A treba ga zaštititi kada zahtevi života prevazilaze njegove trenutne mogućnosti. To je ta mera koju valja suptilno osetiti i još taktičnije sprovesti u delo.

Tako, ukoliko procenite da je neophodno da se umešate u ‘dečja posla’ mišljenja sam da je najbolje da ne reagujete u startu ‘vrlo oštro’. Zapravo, izbegnite da uopšte dospete dotle. Možete prići deci, blago ih razdvojiti i poučno, staloženim glasom obratiti se malom napasniku. ‘Moj sin je mali dečak, molim te da ga zaštitiš i pomogneš mu da se zajedno lepo igrate`, recimo.`Znam da nisi namerno udario moga sina, pripazi, volela bih da nastavite lepo da se družite’. Pokažite im sopstvenim primerom kako su uljudna reč i tolerancija poželjni u civilizovanom odnosu. Ako vaši postupci padnu na plodno tlo, divno. Ukoliko se ne pokažu delotvornim, zajedno sa sinom potražite društvo primerenije i po uzrastu i po sklonostima. Neka vaše dete odmalena uči i to da se ne može družiti sa svakim.

Činjenica je da naše podneblje toleriše grublje ponašanje (muške dece) i ne bi bilo zgorega da omogućite detetu da s vremenom postane uvažen član svoga roda. U tom smislu, ako već planirate da ostanete deo ove društvene zajednice, upišite sina ne neki plemeniti borilački sport. Tako će u kontrolisanim uslovima steći neophodne duhovne kvalitete i fizičke veštine za preživljavanje u realnom, surovom svetu. Ukoliko imate vremena i volje, možete mu se pridružiti, neće vam biti naodmet.

Jedini način da vaša deca ispravno shvate ko je zapravo njihov otac, to je da im se ‘kaže samo’. Pustite ih da što više vremena provode skupa i iz petnih žila nastojte da se što manje mešate u njihov odnos. Sinovi su vam već dovoljno odrasli i trebalo bi da su sposobni da samostalno grade relacije sa ocem. Najbolje bi bilo kada bi provodili zajedno po nekoliko meseci, a ne samo da se viđaju nakratko i u najboljim izdanjima. Uostalom, muškarci su, a i vi biste mogli da dođete do slobodnog vremena, pa da se ponegujete. Lepo je biti majka, ali razvijajte i druge delove svoga identiteta kako biste mogli da nastavite ispunjen život kada uskoro dođe vreme da se vaši sinovi osamostale.

Izbegavajte da upoređujete ponašanje koje sinovi imaju prema vama, u odnosu na ono koje gaje prema svom ocu. To je neuporedivo, ali svakako nastojte da vas deca poštuju kao majku koja je jedna i jedinstvena. Ukoliko im to ne polazi za rukom, nemojte se podastirati bezuslovno već im odlučno uskratite ono što ne cene. Tako ćete najbrže i najpreciznije postići željeno. Ne podređujte se tim mladim ljudima već im pokažite da sebe cenite i tako ćete ih podučiti da se odnose prema vama sa dužnim uvažavanjem. Takođe, ispravno ćete ih uputiti kako se valja ponašati prema ženskom rodu, ne dovodeći ih u zabludu da su (moderne) žene niža bića.

U zadobijanju naklonosti i poštovanja svoje dece protivnik vam nije bivši muž vec vaše slabosti. Što više budete uvažavali sopstvene kvalitete, tim pre će to činiti i drugi. I obrnuto, ako ne cenite sebe, ne možete ni očekivati da će vas uvažavati drugi, pa ni vaša deca.

Pravi je trenutak, poštovana, da se ozbiljno pozabavite uzrocima svojih životnih nezadovoljstava. Neka vam povod bude ova epizoda sa bivšim dečkom. Iz te otužne priče trebalo bi da izvučete naravoučenije.

U tom pravcu, kao prvo bih mogla asocirati da ubuduće ne bi trebalo da imate posla sa hladnim osobama, bez skrupula. Posebno ukoliko su se već dokazale kao nepouzdane i loše, u svakom smislu. Ne vidim šta biste se korisno sa njima mogli objašnjavati i kako bi vas one uspele prosvetliti. Ali ako vama nije dovoljno da se na isti kalup opečete dva puta, uvežbavajte se dok ne otkrijete rupu na saksiji ili dok ne propadnete načisto. Izbor je vaš. Potom, razmislite dobro šta vas je dovelo do toga da tragate za bivšim ljubavima. Raščistite situaciju koju imate u svom domu i nastojte da se nadalje ne osećate prazno i konfuzno. Ukoliko ne uspete sami, tj. uz pomoć svog bračnog partnera, nemojte se libiti da zatražite stručnu podršku.

Osećaj iskorišćenosti i odbačenosti, koji vas muči, svakako ukazuje na neophodnost da prevaziđete dosadašnji duhovni nivo i pređete na novi, efikasniji. Najbitnije je da osvestite i prihvatite kako je vaša duša u epicentru životnih nedaća koje vas prate, te da samo istrajnim radom na sebi možete dospeti do pozicije u kojoj ćete biti spokojniji i ispunjeniji.

S obzirom na vaše godine, kontinuiranost i sveobuhvatnost strahova koji vas opsedaju, najbolje bi bilo da potražite pomoć psihoterapeuta uživo. Potrudite se da nađete kvalitetnog profesionalca, koji će vam ulivati poverenje i omogućiti snažnu podršku, pa se sa njim poduhvatite rada na onome što vas muči.

Nemojte više odugovlačiti i uzaludno čekati da se nešto promeni samo od sebe. Biće samo gore, sa budućim godinama koje će nagomilane strahove potencirati, a nedostatke ličnosti produbljivati.

Potrebno je da se temeljito pozabavite sobom te osvešćivanjem uzroka strepnji, pa da se uhvatite u koštac sa bolnim manjkavostima, dok istovremeno ojačavate kapacitete za borbu i stabilizujete svoja osećanja. To će biti proces, budite spremni da mu se posvetite istrajno i nepokolebljivo, poštovana čitateljko.

Uz nadu da ćete sa ovih reči preći na dela, želim vam puno uspeha u nastojanjima da budućnost proživite spokojnije i ispunjenije.