među nama
Tanja Primorac odgovara
na vaša pitanja i savetuje
kako da prebrodite ljubavne,
porodicne i poslovne nesuglasice
Unesite pitanje u polje ispod i kliknite na dugme da ga pošaljete (maksimalno 2000 karaktera)

21. jul 2011.

Njegov problem

Javlja vam se jedna vrlo zabrinuta majka budućeg studenta, čini mi se sa nerešivim problemom. Sin mi je odličan đak, vodi računa o sebi, odlazi u teretanu, hrani se zdravo, izgleda sjajno. Nikada nije zaboravio kad šta, koliko i u koje vreme jede...

Problem je što gubi, zaboravlja lične stvari. Nikada ne zna gde mu je ključ od stana, lična karta, telefone gubi, zaboravlja u parku na klupi, novac mu je svuda po kući, a danas je bio u Beogradu da preda dokumenta na fakultet i zaboravio celu torbicu u kafiću, pa se vraćao taksijem (srećom, niko je nije uzeo), dodatno potrošio novac.

Došao je kući iznerviran na sebe, kao i uvek kad mu se tako nešto desi, a ja sam stvarno zabrinuta. Više nemam snage ni da se ljutim, ni da predlažem rešenje, jer ga ne vidim. Dajte neki predlog, molim vas! Kako da prestane da gubi i zaboravlja stvari?

S poštovanjem.

pogledajte odgovor

20. jul 2011.

Uslov

Imam 20 godina. U vezi sam sa duplo starijim oženjenim muškarcem već godinu i po. Njegova žena je saznala za nas, ali se ja nisam obazirala na to već sam zaratila sa celim svetom zbog njega. Pričao mi je da me voli, da ga nije briga što ona zna i da ne može bez mene. Pre tri meseca ostala sam trudna i htela da rodim, ali me je on ubedio da sad nije vreme, da sam još mlada i da treba prvo da završim fakultet. Abortirala sam i od tad sumnjam u njegova osećanja ali sam i dalje sa njim. Obećava da će da se razvede, ali kad ga pitam kad, on kaže uskoro. Da li će da dođe to uskoro?

Škorpija 90
pogledajte odgovor

19. jul 2011.

Sve za ljubav

Poštovana Tanja, juče sam dobio predlog da porazgovaram sa vama o sebi, o svom problemu i da probam da nađem rešenje čitave situacije. Naime, već tri godine sam u vezi sam sa jednom divnom devojkom koju mnogo volim i do koje mi je jako stalo. Živeli smo osam meseci zajedno u prestonici i bilo nam je divno. Posle toga smo se vratili kući, a ja otišao u vojsku. Prošle godine, kada sam došao iz vojske, našao sam posao i na njen predlog doselio se u njen grad. Negde u junu-julu prošle godine priča počinje da dobija totalno drugi smisao. Počela je da pokazuje nezadovoljstvo, smetaju joj mnoge stvari i priča kako ja više nisam onaj od pre vojske i slično. Svaki moj razgovor sa njom svodio se na to da je ono što pričam njoj glupo i nebitno, a kada bi ona pričala, reči su me sekle kao mač. Rekla je da neke stvari u svom ponašanju moram da promenim, i ja sam se u tome trudio koliko sam mogao.

Ali situacija se nije mnogo promenila. I dalje sam za nju neko drugi, neko ko nije isti kao pre, da nije kao što je bilo i kao što smo pričali da će biti. Ne znam da li je to posledica vojske, što je ona tvrdila, ili posla koji je šablonski, pa sam zbog njega upao u kolotečinu, što je primetila jedna moja drugarica. Devojka kaže da sam počeo i da živim šablonski, što njoj najviše smeta, i misli da iz toga proističe čitav problem.

U mojoj glavi je bilo, a i sad je, totalno rasulo. Ona je odskoro u Beogradu i biće još nekoliko meseci. Mislio sam da će se kada ode malo ohladiti, a i ja da saberem misli, ali ništa. Juče smo pričali i ona me pita zašto je uopšte trpim kada je oko sebe sagradila zidić ne bi li se ja malo probudio, pa je zidić prerastao u zid. Kaže da se u braku pored mene ne bi osećala sigurno i zaštićeno. Ja nju ne trpim, ona je super, samo sa mnom nešto nije u redu. Meni nije teško da radim sve što zatreba. Imamo ponudu za posao u mestu koje oboje volimo. Hoću da se probudim iz ovog košmara, hoću da budem sa njom, jer smo planirali mnogo više od veze. Ona mi je rekla da vam se obratim, jer kako kaže, ona mi ne može pomoći. Možda je ova priča štura i nabacana, ali ja sam spreman da prihvatim pomoć, savet, predlog, bilo šta, samo da meni bude bolje, a onda će se valjda i ona malo promeniti prema meni. Ja verujem u to, a i ona čini mi se ima još vere. A ona kaže, kada tebi bude bolje, kada se pronađeš, kada shvatiš zašto želiš da ostaneš sa mnom, ti mi reci.

Hvala vam

pogledajte odgovor

18. jul 2011.

I boginje bi pale u nesvest

Draga Tanja, pomagajte! Imam dvoje dece i trenutno sam na porodiljskom odsustvu. Za tri meseca treba da se vratim na posao. A tamo me čeka pravi pakao. Nadala sam se da će se nešto promeniti dok sam bila odsutna, ali ništa. I dalje tenzije, nepoštovanje, ostajanje i posle radnog vremena, šte se podrazumeva a ne plaća. Rukovodioci nemaju razumevanja za majke sa decom. Sada kad imam dvoje dece zaista nisam u mogućnosti da to ispoštujem. Posao mi je neophodan, pokušala sam da nađem i nešto drugo, ali nisam uspela. Imam visoko obrazovanje, kulturna sam, poštujem ljude, pa se uopšte ne uklapam u sredinu u kojoj radim. Noćima ne spavam, dan kada ću se vratiti doživljavam kao najgoru noćnu moru. Znate li vi, poštovana, da li po zakonu poslodavac mora da ima razumevanja za ženu dok joj dete ne napuni tri godine, bar je nekad bilo tako? Molim vas da me posavetujete kako da se izborim sa stvarnošću?

Posao kao noćna mora
pogledajte odgovor

16. jul 2011.

Put do sebe

Draga Tanja, želim da vam se zahvalim za mogućnost da se vama obratimo za savet.

Imam 25 godina i mislim da imam problem ‘osetljive savesti’. Srećna sam i zadovoljna svojim životom, imam dobru porodicu, prijatelje, fakultet, trudim se da ulažem u sebe. Do sada sam se trudila da radim na samopouzdanju, jer sam uvek nekako osećala da mi to fali, ali nisam uspela da se izborim sa mišlju ‘šta drugi misle?’

Najstarija sam od četvoro dece i uvek sam bila odgovorna mirna, dobra i poslušna. Verujem da je i vaspitanje uticalo da postanem takva. A moj problem je što kako god da razgovaram sa ljudima, posebno onima koji nisu iz mog užeg kruga, razmi[ljam o tome da nešto nisam rekla kako treba, nepotrebno sam se smejala, glupo se javila...

Čak sam primetila da sam sklona pravdanju drugim ljudima za gluposti. Na prvi utisak mislim da delujem kao komunikativna i stabilna osoba, ali svaki sledeći duži kontakt izbegavam, jer imam tremu ako duže pričam, ili mislim kako mi ljudi nisu zanimljivi... izmišljam razloge. A da ne pominjem situacije kad treba nešto javno da kažem.

Znam da je svako svet za sebe, i da je najmanje bitno šta drugi misle, da to čak ne treba ni da se pitam... No, s obzirom na to da sam o tome razgovarala i sa nekim prijateljima i čitala dosta o samopouzdanju, još nisam uspela s tim da se izborim. I zato se obraćam vama za savet.

Stidljiva
pogledajte odgovor
<< Prethodna strana   Sledeća strana >>
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls