Kapor za Kusturicu

Emir Kusturica

Reditelj i spisatelj Emir Kusturica (56) prvi je dobitnik nagrade ‘Momo Kapor’ koju je ustanovila zadužbina velikog pisca i slikara. Priznanje, koje mu je na svečanosti u Skupštini grada Beograda uručio...

Čaure i dragulji

53. dodela nagrada GRAMMY

Kraljica ekstravagancije opet je zasenila sve ostale izvođače - tako se najbolje može opisati nastup Lejdi Gage (24) na 53. dodeli diskografskih nagrada Grammy u Los Anđelesu. Američka pevačica crvenim tepihom prošla je...



Uručena nagrada ‘Žanka Stokić’

Glumici Mirjani Karanović (54) u Narodnom pozorištu u Beogradu uručena je nagrada ‘Žanka Stokić’ za stvaralački doprinos pozorišnom i filmskom životu Srbije i bogatstvo glumačkog izraza.
Mirjana Karanović je primajući priznanje, koje nosi ime velike srpske glumice Žanke Stokić (1887-1947), rekla da duboko saoseća s tom ženom kojoj je nakon Drugog svetskog rata iz političkih razloga bilo zabranjeno da nastupa na sceni.
’Imam duboko saosećanje za tu ženu jer smatram da sam ja najbolja na sceni. U privatnom životu često nisam baš tako dobra i ne dopadam se sebi, a na sceni mogu sve, sve se usuđujem, ništa me nije sramota, scena je moj prostor slobode, moje kraljevstvo, i kada bi mi neko to oduzeo, moj duh bi strašno patio’, rekla je Karanovićeva.
Glumica je dodala da joj je drago što živi u vremenu kada ‘postojanje glumca na sceni ne može biti dovedeno u pitanje’.
’Zbog toga se borim i boriću se za to da glumci imaju slobodu da odluče kada će da igraju i kada će prestati da igraju. Bilo je neko vreme kada se govorilo da je sramota glumiti na sceni dok se napolju dešavaju ružne stvari. Mislim da glumci baš onda treba da igraju i da nešto kažu sa scene, jer je reč koju glumci izgovore na sceni najmoćnija’, naglasila je Karanovićeva. Foto: BETA

Završeno 39. izdanje

Međunarodni filmski festival (FEST) zatvoren je u nedelju uveče u Beogradu uručenjem Politikine nagrade ‘Eritrocit’ makedonskom reditelju Milču Mančevskom za film ‘Majki/Majke’, kao najboljem filmu prikazanom u okviru programa ‘Evropa van Evrope’ 39. Festa.
Priznanje ‘Eritorcit’, koje čini replika sklupture ‘Eritrocit’ umetnika Nikole Pešića, Mančevskom je uručio predsednik žirija Goran Paskaljević.
U obrazloženju žirija navodi se da je nagrada dodeljena filmu ‘Majki/Majke’ za suptilno istraživanje istine i fikcije u tri namerno raznolike epizode i smelo pomeranje granice između fikcije i dokumentarnog, kako bi se preneo snažan osećaj još prisutnog matrijarhata u makedonskom društvu.
Reditelj Mančevski je za film ‘Majki/Majke’ nagrađen i priznanjem ‘Nebojša Đukelić’ koje svake godine dodeljuje Udruženje filmskih kritičara i novinara za najbolji film prikazan na festivalu.
Nagrada srpskog ogranka FIPRESCI za najbolji film prikazan na 39. Festu dodeljena je filmu ‘U boljem svetu’ Suzan Bir, suptilnoj priči o teškoćama odrastanja u kojoj je naglašeno da nasilje ne mora uvek da pobedi.
Specijalna nagrada srpskog ogranka FIPRESCI pripala je reditelju Rejfu Fajnsu za film ‘Koriolan’.
Posle uručenja nagrade u Velikoj sali Centra ‘Sava’ premijerno je prikazan film ‘Neprijatelj’ reditelja Dejana Zečevića koji govori o manipulaciji životima i strahovima, o tankoj liniji od prijatelja do neprijatelja.
Radnja filma se događa 1995. godine. Mali inžinjerijski vod dočekao je Dejtonski mir u planinama nedaleko od ruševina fabrike uništene u borbama. Svi pripadnici jednice nose mračna sećanja na protekle godine i svako pokušava da se sa njima nosi na sopstveni način.
Na 39. Festu koji je 25. februara otvorio britanski glumac i reditelj Rejf Fajns, prikazano je 70 filmova u šest programskih celina: Evropa van Evrope, Evropa u Evropi, Glavni program, Holivud, Panorama svetskog filma i Izabrani dokumentarci.
Ovogodišnji Fest posetilo je 93.000 ljudi sa kupljenim ulaznicama, a filmove u Centru ‘Sava’, Domu omladine Beograd i Dvorani kulturnog centra Beograd ukupno je gledalo oko 115.000 ljudi. Foto: www.fest.rs
Bergizar Korel i Halit Ergenč
Milan Stanković
Dženifer Lopez i Marko Antonije
Bijonse Nouls